Analiza dela “Esej o kritici“
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

SADRŽAJ
UVOD1
1.TEMA DELA ’’ESEJ O KRITICI’’2
2. I DEO4
2.1 II DEO4
2.2. III DEO6
ZAKLJUČAK7
LITERATURA……………………………………………………………………………………8
U V O D
„Esej o kritici” je jedna od prvih važnijih poema koju je napisao engleski pisac Aleksandar Pop ( 1688 – 1744 ). Bilokako, uprkos naslovu, poema nije toliko originalna analiza koliko je kompilacija Popovog raznovrsnog književnog razmišljanja.
Čitajući poemu, dolazimo do saznanja da se Pop ne obraća toliko čitaocu, koliko onima koji nameravaju da postanu pisci.
Pop piše herojskim distihom, koji je zahvaljujući njemu postao standardni pesnički oblik, prve polovine XVIII veka.
Klasicističko shvatanje da se u stihu može raspravljati o teorijskim temama na esejistički način, dovelo je do toga da su romantičari doživljavali klasicističku poeziju “nepoetičnom”.
Engleski klasicisti ovog doba tražili su u klasičnoj književnosti antike osobine koje su sačinjavale sliku idealnog čoveka njihovog vremena, a to su: razumnost, široko znanje, uravnoteženost, odsustvo svakog “entuzijazma”, dobar ukus i probran i dostojanstven jezik.
Poema je objavljena 1711 godine, ali je napisana jos 1709. Iz Popovih pisama se vidi da su mnoge ideje za poemu već postajale u prozi još iz 1706 godine.
Uzor mu je bio Horacije, pesnik zlatne sredine” umerenosti i elegancije. Poema po Horacijevom modelu ima za cilj da prikaže odnos pisca i kritičara kroz književnost Popovog savremenog vremena.
TEMA DELA ’’ESEJ O KRITICI’’
Popova tema je književna kritika, a donekle i teorija književnosti. Pop nije nameravao da stvara neka nova pravila književnosti – jer to ne bi bilo u skladu sa klasicističkim uverenjem da su “stari” već dali sve bitne norme već je polazio od poznatih uzora i nastojao da opšteprimljene ideje iznese na nov, po mogućstvu lepši i upečatljiviji način.
Iako se prilično oslanjao na Horacija i Boaloa, Pop je zamislio i komponovao svoje delo samostalno, a i tema mu je drugačija. Dok su se Horacije i Boalo obraćali pesniku i definisali veštinu pisanja, Pop se obraćao kritičaru i definiše veštinu suđenja.
U suštini to je delom isto obraćanje, ali ne i sasvim isto, jer kvalifikacije koje se traže od pesnika traže se i od kritičara. Popov zadatak je u načelu drugačiji, a njegov spev mada pun pozajmica ipak je originalno umetničko delo.
Kritička pravila koja Pop širi su u sferi klasične civilizacije, on se bazira na odmerenom ukusu, razumnom suđenju, precizno uobličenom izvršenju, umnoj analizi i pretstavljanju prirode.ž---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]